Pre godinu dana imao sam priliku da na istom mestu gledam koncert moje omiljene grupe Giant Sand i njenog vođu Howe Gelba. Ovom prilikom Gelb je došao sam i uz klavir i električnu gitaru predstavio nam je svoj novi solo album "Future Standards".
Koncert je imao neobičan uvod. U 19:30, dakle pre koncerta naši poznati rock pregaoci Žikica Simić i Dragan Ambrozić su poveli otvoreni intervju sa Howe Gelbom. Prisutni kritičari i fanovi su tako mogli iz prve ruke da saznaju određene detalje iz života i karijere ovog zanimljivog muzičara. Život u Tucsonu, Arizona, upoznavanje sa legendom Reinerom Ptacekom koji je ostavio najveći utisak na njega i usmerio mu karijeru, početak rada Giant Sand i upoznavanje sa bubnjarem Johnom Convertinom. Na Gelba su uticali i Dylan i Neil Young a po sopstvenim rečima nije mogao dobro da reprodukuje tuđe pesme pa je počeo da piše svoje. Priznao je da je najzadovoljniji drugim albumom grupe nazvanim "The Ballad of the Thin Line Man", da je hteo da zvuk bubnja bude kao zvuk Charliea Watsa na albumu "Sticky Fingers" Rolling Stonesa.
Upoznao je Steve Shelleya, bubnjara Sonic Youth koji mu se požalio da su mu bubnjevi na snimcima SY-a uvek bili nisko miksovani. Sarađivao je sa gomilom raznih izuzetnih muzičara koji su se našli sticajem okolnosti u njegovoj blizini i tako su započinjali da rade zajedno. Veliki preokret u njegovom životu je započeo kada je počeo da se brine o svojoj kćerci. Finansijski problemi i nemogućnost održavanja karijere je opredelilo Johna Convertina i Joeya Burnsa (bas) da ga napuste i osnuju grupu Calexico. Njihov uspeh ga nije omeo da se preseli u Dansku i da se kasnije upozna sa novim mladim muzičarima koji su doprineli revitalizaciji karijere Giant Sand. Posle 30 godina postojanja odlučio je da više ne snima sa bendom i da definitivno krene u solo vode.
Sam koncert je započeo oko 21:25. Na binu je izašao u crnom sakou, crnim panralonama, crnim cipelama i sa slamnatim šeširom. Već kod prvog obraćanja publici osetila se magnetičnost njegove ličnosti. Izuzetan na sceni kao uvek, nije nam trebalo puno vremena da se priviknemo na njega kao pijanistu. Odsvirao je nekoliko pesama sa novog albuma. Bile su to "Sweet Confusion", "Irresponsible Lovers", "The Shiver Revisited" i druge. Posle dvadesetak minuta prešao je na gitaru i tada je publika živnula.
Obavestio nas je da su nenamerno ponovo snimili ceo prvi album grupe i povodom toga je odsvirao nekoliko pesama sa njega. Krenule su i ovacije a Gelb se ponovo prebacio na klavir. Priznao nam je da mu nedostaje grupa (jupiiii!) i da mu nije lako da bude sam na bini (duplo jupiiii!). Odlučio je da odsvira neke, po njemu, polupoznate pesme i tako smo čuli "Thousand Kisses Deep" (obrada Leonarda Cohena), "Moon River" a zatim i "Terribly So", za kraj zvaničnog dela koncerta.
Posle 45 minuta krenuo je u dva bisa, prvi sa klavirom drugi sa gitarom.
Naravno, izmedju raznih zanimljivosti ponovo je krenuo priču sa pivom i rekao da bi naša zdravica Ži-veli mogla da se zameni sa Stiv -Šeli!
Neočekivano je odsvirao Dylanovu "All Along The Watchtower" na zgražavanje nekih puritanaca iza mene.
No, odsvirao je na gitari neke pesme koje po njegovom mišljenju nije bilo mesta na albumima Giant Sand ("Jane By Any Other Name"," But I Did not"). Ja sam želeo da svira "Warm Storm" i "Wonder" sa mog omiljenog albuma "Ramp" ali ipak možda bi to bilo previše (eh!). A i došlo mi je da se popnem na binu i otpevam mu neke prateće vokale... ali OK. Biće prilike drugom prilikom. Solo nastup (ko je rekao... recital?) završio je pesmom" I'm so Lonesome I Could Cry" posle nešto više od sat vremena. Publika radosna ali i zbunjena tražila je još. No, posle dva bisa bilo je to to!
Harizmatični dugonja otpevao nam je svoje i otišao avionom prema Arktičkom krugu da učestvuje na festivalu gde pored njega sviraju i Dan Stuart, Chris Cacavas, Steve Wynn, John Paul Jones i još mnogo muzičara.
Želim mu srećan put i da se što pre da ponovno vidimo na starom mestu!
tekst - slobodan vlaketić
FOTOgrafije & video - nebojša mićković
